Blog

Tehnologija – konkurent ili saveznik?

Pre 20 i više godina divili smo se novim tehnologijama gledajući emisije kao što je Beyond 2000 i uživajući u filmovima koji su robote predstavljali kao čovekove najbolje prijatelje, koji sobom donose dodatni kvalitet života. Već odavno živimo u Beyond 2000 eri, a mnogi kadrovi su se sa malih ekrana preselili u stvarni život. Ipak, da li je nagla ekspanzija novih tehnologija dovela do smanjenja broja radnih mesta i time unela nesigurnost u naše živote? Da li smo zapravo izgubili, a ne dobili?

Piše: Mina Mićanović

Izvor: Časopis Biznis i finansije – edicija Finansije Top 2013/14 (jun 2014)

finansije-top-2013-.14

 

Povećanje profita se oduvek povezivalo sa povećanjem produktivnosti. Evidentno je da je od kraja Drugog svetskog rata produktivnost imala neprekidni trend rasta, koji je i danas prisutan. U tehnološki razvijenim zemljama sve do 2000. godine, trend rasta produktivnosti je u većoj ili manjoj meri pratio trend stvaranja novih radnih mesta. Reći ćete – logično; iz povećane produktivnosti raste profit koji čini zemlju bogatijom, a koja samim tim ima veći zamah u ekonomskim aktivnostima, što dalje stvara nova radna mesta. Ali šta ćete reći na činjenicu da u istim tim zemljama nakon 2000. godine produktivnost i dalje raste i to većim tempom, a trend stvaranja radnih mesta je u stagnaciji, a češće u opadanju? Imajući u vidu da ekonomisti i sociolozi koji se bave ovom temom nemaju precizan odgovor na postavljeno pitanje, zato što je efekat tehnologije teško odvojiti od ostalih makroekonomskih efekata, izbor je na Vama.

Prvo opravdanje, svakako, možemo tražiti u ekonomskoj krizi koja traje već godinama i zbog koje su mnogi ljudi koje znamo ostali bez posla preko noći. Ipak, ne možemo zanemariti činjenicu da zbog tehnološkog progresa, koji je sada veći nego ikada, mnoga radna mesta postaju suvišna. Gledano kroz istoriju, ovakva pojava nije novina. Još od industrijske revolucije u 18. veku svaki tehnološki napredak povlačio je za sobom gašenje određenih radnih mesta i po pravilu uvek zahvatao niži i srednji društveni sloj.

Značajno veći efekat promena sobom donosi kompjuterska era, uvođenjem masovne automatizacije procesa, koja je zasnovana na umetnoj inteligenciji i naprednoj analitici, i podržana moćnim kompjuterskim sistemima. U finansijskom sektoru, ovo nije novina. Sve finansijske institucije već godinama rade na optimizaciji i automatizaciji procesa, bilo da se radi o upravljanju kreditnim rizikom, mogućnostima veće prodaje klijentima, prevenciji prevara, većoj efikasnosti kontakt centara, optimizaciji vođenja dokumentacije i slično.

Neke banke u Sjedinjenim Američkim Državama su čak otišle toliko daleko da su potpisale ugovore o iznajmljivanju trenutno najmoćnijeg kognitivnog kompjuterskog sistema IBM Watson za potrebe svojih kontakt centara. Naime, analizom poziva klijenata utvrđeno je da posao operatera u kontakt centru retko zahteva sofisticirano rasuđivanje, te da Watson na osnovu pitanja koje klijent postavi može sa izuzetno velikom verovatnoćom dati zadovoljavajući odgovor u deliću sekunde. Čak je zapanjujuće da je procenat zadovoljavajućih odgovora koje Watson daje veći od onog koji daju operateri. Posledica je jasna: mnogo manje ljudi na platnom spisku, rezultati poslovanja značajno bolji, a klijenti zadovoljni i nesvesni činjenice da su razgovarali sa mašinom, a ne sa čovekom. Deluje vam nestvarno? Prisetite se Google automobila koji vozi bez vozača – danas mašine mogu mnogo toga jer smo ih to mi naučili.

Nove mogućnosti, novi poslovi

Ipak, da li je ovo priča o dobitnicima i gubitnicima, ili o novim mogućnostima? Pogledajmo ponovo razvojni put čovečanstva. Spretne zanatlije su bile veoma cenjene dok industrijska revolucija nije pokucala na vrata. A da li ih je vetar oduvao kada su otvorili ta vrata? Naravno da ne. Oni koji su bili spremni da uče i steknu nova znanja i veštine radeći za mašinama, prokrčili su sebi put u novom dobu.

Nove tehnologije sa sobom donose nove izazove, nova saznanja, nove mogućnosti i široka krila kreativnosti i inovativnosti. Današnje poslovanje finansijskih instiucija se zasniva na podacima: transakcije, interakcije sa klijentima, procene rizika, investicioni portfolii i drugo. Biti ispred konkurencije znači biti onaj koji će prvi doći do saznanja iz okeana podataka i to saznanje pretvoriti u novac. Analiza podataka u potrazi za trendovima, šablonama ponašanja i sveobuhvatnim uvidom u poslovanje, omogućava povećanje efikasnosti, usklađenost sa regulativom i porast prihoda. Neka nova tehnologija, zvana Big Data, će nam omogućiti da savladamo ogromne količine podataka. Ali kako da znamo koje podatke treba obraditi? Šta će biti sa analizom tih podataka, dobijenih rezultata, donošenjem odluka? Zar nisu to neka nova radna mesta koja su neophodna da bi se uspešno poslovalo u novim okolnostima?

Automatizacija je najčešće način da se zaposleni učine efikasnijim, a ne nužno da budu zamenjeni superkompjuterima ili robotima. Ne zaboravimo da su sve te tehnološke inovacije učinile da mnogi poslovi postaju bezbedniji, jednostavniji za izvršavanje i svakako produktivniji. Takođe, ne zaboravimo da su ljudi oduvek bili sposobni da stvaraju nove poslove, stiču nove veštine, grade nova znanja… A izbor da li želimo da zakoračimo u nešto novo je samo na nama.